Yugo 55 - Zver za svoje vreme

LEGENDA!

    Znam da sam sve ovo trebala napisati i mnogo ranije, ali nekako nisam imala srca, zbog svih onih koji su prinuđeni da svakodnevno koriste Yugo kao automobil, kao i onih poštenih ljudi iz Kragujevca. I konačno, istina zna da mnogo boli.



KO SU MU RODITELJI ?

     Rođen je mali Yugo, od majke Zastave i nepoznatog oca, mada se sumnja na Italijana (Fiat 127)... To se dogodilo 2. oktobra 1978. kada je ručno napravljen prvi primerak ovog modela.

     Taj datum iako i sudbinski i istorijski, kao početak samostalne proizvodnje vozila u Kragujevcu, ipak, se može smatrati jednim od najtužnijih po automobilsku industriju, a pogotovo po našu privredu i tržište. Verovatno zato što je ta zabluda i priča kako je Yugo ”dobar momak” naprosto trajala previše dugo. Konačno, šta reći za automobil od kojeg se u samom startu nije očekivalo mnogo, pogotovo ne luksuz ili dobre performanse, već samo da radi, i da bude jeftin..

ZVER IZ SRBIJE !

    A kada se ”zver”, uz neartikulisanu riku, sličnu onoj kad u studiju na ”suvo peva” jedna nabeđena novokomponovana pevaljka, probudi i petoro ljudi nagura u njega, vozača more druge muke. Stakla se odmah zamagle i do kraja, ma koliko duge, vožnje ne mogu da se odmagle, tako da je krpa nezaobilazni deo ”obaveznog pribora”. Naravno, uz komplet prve pomoći (ako se rasečete na neki nedovršeni detalj završne obrade ili rupu od rđe na karoseriji), uvek korisnu sajlu za vuču (bez koje ne treba ni kretati sa parkinga), te trougao (zgodan da se podupru peta vrata koja nakon izvesnog vremena počinju da padaju), a treba imati i šrafciger ili još bolje celu garnituru (za slučaj da staklo propadne u vrata ili da je nemoguće otvoriti neku bravu i sl.).  Ali jedno je sigurno - uz Yuga čoveku nikada nije bilo dosadno...To je bio kralj svoga vremena..

    Naime, prvo je trebalo pronaći kompletan automobil, tačnije onaj kojem ne fale neki delovi, poput brisača, naslona za glavu, ručica za prozore, upaljača, rezervnog točka itd. Potom je važno da se sva vrata zatvaraju. I to dobro zatvaraju. Znam ljude koji su Yuga odmah vozili na pranje, kako bi ustanovili da li ”curi”. A može da propušta vodu gde god ima otvor, bilo to na sastavima karoserije i vrata, odnosno prozora, otvora na krovu ili...
I tek nakon toga, sledi izbor boje. A iz meni nekih nepoznatih razloga, Zastava je, uz neke standardne boje poput crvene, tamnoplave i bele, jedno vreme ”forsirala” neke poprilično čudne nijanse, paralelno sa proverenom farbom ”trula višnja”. Međutim, sve one su za godinu ili dve gubile sjaj, dok je boja rđe postajala sve dominantnija na karoseriji. 

     Ovaj svetložuti, tek malo ”matirani” primerak Yuga je sasvim dobro očuvan. Nije ga "napala" korozija, a nije ni ”bolovao” od nekih većih bolesti. Tu i tamo, zameni se ponešto što je od ”davne” 2003. godine dotrajalo, ali Bože moj, imaju i drugi tih problema sa kvalitetom.

NE MOGU DA SHVATIM

    Neke stvari u vezi Yuga, ipak, ne mogu da shvatim. Hajde da kažem da je karoserija praktična i funkcionalna, ali veoma zastarelog dizajna, što opet i nije čudno ako se uzme u obzir kada je ”ideja” nastala. Preglednost je u svim pravcima sasvim korektna, jedino su spoljašnji retrovizori premali. 

SVE LEPŠI OD LEPŠEG..

     Vrata se otvaraju, kako se otvaraju, ali opet dovoljno široko, pri čemu je kvaka na njima priča za sebe. A zatvaraju se uvek uz dosta muke i veliki tresak. Sedišta su neshvatljivo debelo tapacirana, a opet dosta neudobna i veoma brzo bivaju pohabana. E sad, samo onaj ko sedi napred, još i može da računa na neki komfor, ali pozadi, samo onaj ko je sedeo zna kako mu je. 

     No, dobro... Od vozila dužine 3,5 metra ne treba očekivati čuda, pa shodno tome ni veću zapreminu prtljažnika od 170, odnosno 450 litara, kada je naslon zadnje klupe preklopljen. Međutim, treba biti pažljiv sa tim preklapanjem, jer može se desiti da naslon nakon izvesnog vremena postane previše ”nezavistan” pa počne da hvata putnike u sendvič...

    Ipak, godinama sam pokušavala da shvatim potpuno neprirodan položaj upravljača. Vozač sedi, ruke su ispružene, a sam volan je postavljen previše vodoravno, tako da je i šake potrebno istegnuti, kao da recimo nosite tacnu. Time je svaka preciznija kontrola pokreta onemogućena. Dozvoljavam da bi drugačije konstrukciono rešenje postavljanja stuba upravljača i kompletnog upravljačkog mehanizma iziskivalo troškove, ali ovo je nešto protiv čega se telo buni. 

NIJE SNAŽAN, ALI TROŠI

    Yugo 55 odnosno Koral 55 ispod poklopca motora krije četvorocilindarski redni agregat zapremine 1,116 litara, sa dva ventila po cilindru. On maksimalnih 55 KS postiže pri visokih 5800 obrtaja u minuti, dok je maskimalni obrtni moment od 80 Nm dostupan pri 3600 o/min. To je prilično slabo, pogotovo u kombinaciji sa ukupnom masom vozila od 790 kg, tako da Yugo odaje utisak pravog lenjivca. Ipak, zbog svoje jednostavne konstrukcije i uz redovno održavanje motori vozila Zastave mogli su da pređu preko 200.000 km. Jedini problem je što karoserija i drugi delovi to ne mogu da isprate... 


    Pored toga što Yugo nema neke naročite performanse, što se opet i ne očekuje, ni potrošnja mu nije za pohvalu. U proseku za ovaj model ona iznosi oko 8 litara na 100 km u kombinovanim uslovima.
     A jao, a tek menjač... U ovom slučaju, petostepeni, naravno, manuelni je priča za sebe. Neprecizan i težak. Svaka promena je priča za sebe, a pronalaženje rikverca, prava avantura. Naravno, postoji ”predanje” koje kaže kako su vozila koja je Zastava izvozila bila lišena ovih problema. 

U VOŽNJI

    Mislim da je suvišno da vam opisujem ponašanje Yuga u vožnji. Zapravo, savladavanje krivina i nije tako stravično loše, kao što to spolja ponekad izgleda. Ima i drugih automobila, veoma poznatih i priznatih marki, čiji se predstavnici tako uvijaju i kod kojih prednji deo skoro češe asfalt, dok je jedan zadnji točak u vazduhu. Nije tu Yugo tako loš, već ”dobrodušno” klizi najpre prednjim, pa onda zadnjim delom.

     No, ne treba se sa ovim automobilom previše zaletati. Ima jedna šala (a u šalama uvek ima i istine) da su kočnice kod Yuga deo dodatne opreme. I one su zaista loše! Veoma brzo pokazuju znake fadinga, a automobil je pri naglom kočenju veoma nestabilan. Kao da ide u svim pravcima... Konačno, od kombinacije disk 227 mm i doboš 186 mm se i ne može mnogo očekivati. 

    Buka u vozilu je opet nešto neizostavno, tako da vozač i suvozač mogu da komuniciraju putem SMS poruka, ali to nikako ne preporučujem! Pri hazarderskim brzinama većim od 120 km/h zvuk motora, šum vetra i sam vetar u vozilu, te zviždanje, huka, zujanje i brujanje, ubijaju želju za svakim razgovorom.

Tu priče nema...

ZAGONETKA POSTOJI

    Uvek sam volela zagonetke... I mogu reći da sam gotovo sve sa kojima sam se do sada susretala, nekako rešila. Ipak, jednu nisam, a ona glasi: kako smo mi uspeli da ”uvalimo” Amerikancima Yuga?
     Ljudi moji, pa mi smo to njima još i izvozili! Istina, cena je bila takva da smo mi ovde tu avanturu debelo plaćali, ali za manje od 4.000 dolara neko je to tamo, ipak, kupovao.

    Suština je da sada Yuga više nema... Zapravo, Zastave više nema... Kraj priče o samostalnoj automobilskoj industriji u Srbiji.
     Svi radnici su primali plate, a radili druge stvari i čekali da se nešto dogodi. I dogodilo se to što se dogodilo - zastava je prodata ili bolje rečeno poklonjena..

     Svakako da je neke stvari trebalo uraditi mnogo pre, pa bi bile manje bolne. Ovako sada se treba suočiti sa bolnim činjenicama i zabludama u vezi Zastave, ali ne treba odmah otpisati Yugo. Još neko vreme viđaćemo ga na našim ulicama. Biće još rezervnih delova i posla za majstore, sve dok na kraju neki drugi automobil ne dođe na njegovo mesto...